Bosna i Hercegovina se još prije 15-ak godina obavezala da će imati obavezne minimalne rezerve nafte i naftnih derivata, ali će se, po svemu sudeći, još načekati dok ne ispuni ovu obavezu koju je preuzela pristupom Energetskoj zajednici, a koja je važna za samu državu.

U odgovoru na zastupničko pitanje, iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine su naveli da BiH još nije uspostavila Sistem obaveznih rezervi sirove nafte ili naftnih derivata u skladu s Direktivom iz 2009. godine. Ova Direktiva je trebala biti provedena najkasnije do 1. januara 2023. godine.

- Direktiva reguliše sistem minimalnih rezervi sirove nafte i derivata nafte i na taj način osigurava sigurnost snabdijevanja energijom u slučaju krize – piše u odgovoru resornog Ministarstva.

Te minimalne tražene rezerve su u količini jednakoj 90 dana prosječnog godišnjeg neto uvoza ili 61 dan prosječne godišnje potrošnje države, ovisno koja je količina veća.

Koliko je to važno govori informacija da bi provedbom Direktive Bosna i Hercegovina postala dio sistema snabdijevanja sirovom naftom i derivatima nafte na nivou Evropske unije.

- Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH s entiteskim ministarstvima za energetiku nastavlja raditi na usaglašavanju modela uspostave obaveznih minimalnih rezervi BiH – piše u odgovoru.

Stručnjak za energetiku Almir Bečarević potvrdno je odgovorio na pitanje hoće li se BiH načekati dok ne dobije sistem obaveznih minimalnih rezervi nafte.

- Kako sada stvari stoje, hoće, ali sve je vezano za novac – dodao je Bečarević.

On je istakao da se Bosna i Hercegovina ulaskom u Energetsku zajednicu obavezala da će uspostaviti te minimalne rezerve dostatne za tri mejseca, ali od tada je prošlo i 15 godina.

Dodao je da je glavna prepreka novac.

- Za skladište i punjenje realno treba novac. To su, da tako kažem, ozbiljne igračke, koje koštaju. Na primjer, za neko podzemno skladište gasa treba 150 miliona dolara, a gdje je novac da se ono napuni. Evropa ne govori samo o nafti, tu je i gas, to je paket aranžman. Vidimo da su Terminali FBiH uradili nešto što se tiče uređenja prostora za naftu. Tu ima pomaka, ali veliko je pitanje kada ćemo doći na taj nivo na koji smo se obavezali. BiH nema nijednog energenta u količini za ne daj Bože, da reagujemo. U RS-u ne znam da nešto imaju. Rafinerija nafte je maltene ugašena – rekao je Bečarević.

Pojasnio je da su rezerve nafte, koje se traže, mrtvi kapital, koji stoji i čeka kada će zatrebati. A poznato je da se budžeti svih nivoa vlasti u Bosni Hercegovini koriste mahom za tekuću potrošnju i obaveze, i nema nekog viška koji bi se mogao odvojiti „da stoji“.

- To su milioni maraka koji leže, ali moramo ih imati. Na to smo se obavezali – rekao je Bečarević.

On je naglasio da se ove obavezne rezerve nafte odnose na situacije ekstremnog poremećaja, eventualno rata, a i pandemija koronavirusa je bila takva.

- Mogle bi se koristiti možda da se, recimo, smiri tržište, ali to bi bilo kratkog daha – dodao je.

Predsjedavajući Kluba zastupnika SDA u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Šerif Špago, koji je i postavio pitanje o uređenju tržišta tečnih naftnih derivata u BiH, naveo je da Ministarstvo kroz odgovor zapravo nije dalo nikakve inforrmacije, te da se ne čini da se nešto radi po ovom pitanju.

- Problem je nadležnost, države, entiteta, ali Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa mora koordinirati, da se zna kolike su obaveze RS-a, kolike FBiH. Kod nas se sve olako shvata, ali za nadati se da će se u ovim aktivnostima oko evropskih integracija i to ispuniti – kazao je Špago.

Naglasio je da su zbog rata u Ukrajini u zapadnim zemljama sve rezerve napunjene, a BiH nema nikakvih, ne samo nafte.

- Ili Ministarstvo nema informacije ili ništa ne radi. Bojim se da je Ministarstvo potpuno neodgovorno – dodao je Špago.