Učešće na ovom panelu na visokom nivou, pored ostalih, uzeli su šefovi vlada, ministri, članovi Evropskog parlamenta i drugih parlamenata zemalja članica EU-a, kao i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik UK za Zapadni Balkan lord Stuart Peach i visoki predstavnik u BiH Christian Schimdt.

Tokom izlaganja na panelu Bećirović je istakao da geopolitičke okolnosti jasno sugerišu da je ubrzano integriranje država Zapadnog Balkana u EU i NATO najefikasniji način za njihov izlazak iz sive zone. U tom kontekstu naglasio je da je od velike važnosti da Evropsko vijeće u martu donese odluku da otvori pregovore Bosne i Hercegovine s EU. To bi bio izuzetno pozitivan signal, ali i jedan od konkretnih koraka u pravcu napuštanja sivih zona, naglasio je Bećirović, saopćio je njegov Kabinet.

Govoreći o potrebi da Zapad preduzme konkretne korake s ciljem uklanjanja sivih zona u Evropi, koje su stalni izvor nestabilnosti, sukoba i ratova, Bećirović je istakao da je članstvo u NATO-u jedina ozbiljna garancija sigurnosti, te da širenje NATO-a istovremeno znači i suzbijanje sivih zona.

- Usporavanje širenja NATO-a može dovesti do opasnog scenarija u kojem sive zone mogu prerasti u crne. Zato dovršetak procesa politike širenja NATO-a na Zapadnom Balkanu predstavlja investiciju u kolektivnu stabilnost i sigurnost - naveo je.

Na putu izlaska iz sive zone Bećirović vidi nužnost pojačane ekonomske saradnje zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope.

- Ekonomska i energetska sigurnost i suverenitet nisu izolirana pitanja, već su dio cjelokupne sigurnosne strukture. Da bi se reducirala izloženost ruskom uticaju, nužno je izvršiti diverzifikaciju energetskih izvora i pravaca dostave. Paralelno s tim, treba raditi na razvoju neophodne infrastrukture (novi gasovodi i LNG terminali, te poboljšanje skladišnih kapaciteta) - dodao je.

Tokom obraćanja na panelu Minhenske sigurnosne konferencije, Bećirović je poručio da u funkciji jačanja sigurnosti kontinenta može biti i Evropska politička zajednica.

Istakao je da ona treba da bude komplementarna s politikom proširenja EU-a, bez rizika da postane zamjena za buduća proširenja EU-a.

- Proširenje EU-a ima geopolitički značaj i za EU i za države koje još nisu dio EU-a. Ubrzana integracija zemalja Zapadnog Balkana, ali i ostalih zemalja u procesu proširenja, doprinijela bi stabilnosti cijelog kontinenta. Istovremeno, bio bi smanjen potencijal za sukobe i štetne utjecaje sivih zona - zaključio je.