Izložba, nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo iz Srbije, vid je otpora protiv dominantne politike sjećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.

Izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić pozvala je okupljene na otvaranju da svi zajedno pogledaju izložbu, a pročitana su i imena stradalih u genocidu u Srebrenici.

- Ova imena nikada nije trebalo da budu pročitana, ova izložba nikada nije trebalo da nastane, genocid u Srebrenici nikada nije trebalo da se desi i da bude izvršen - istakla Žanić.

Na otvaranju, pročitano je i pismo Amre Begić Fazlić, žene koja je preživjela genocid u Srebrenici i koja radi u Memorijalnom centru Potočari, čiji su otac i djed ubijeni u julu 1995. godine, a u kome je ona navela da je ovo "prvi put da iskreno žali što nije u Beogradu".

Njena priča o snu u kome traži kosti svoga oca, o bebi Fatimi, najboljem drugu, komšijama, porodici, naviknutosti na smrt, ocu i Srebrenici je jedna od mnogih ličnih iskustava koja se moraju saslušati i nikad ne zaboraviti.

Cilj je prenijeti priče i iskustva žrtava, preživelih i njihovih porodica kroz ilustracije koje se ne bave počiniocima i krivcima.

Na sajtu "archiwar.com" šira javnost ima priliku da pogleda radove, pročita priče, ali i da doprinese širenju svjesti kroz bilo kakav vid stvaralaštva koji bi na sajtu nakon izložbe bio objavljivan. To važi najviše za umetnike i pojedince i grupe koji i sami žele da stvaraju nešto slično i da nastave tamo gde je projekat ArchiWar započet.

Plan je da platforma raste u održiv medijum koja će na digitalni i interaktivni način predstavljati različite sadržaje vezane za oružane sukobe devedesetih godina i istovremeno pružiti prostor za djelovanje pojedincima i pojedinkama. Izložba je nastala uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda kroz program Specijalni fokus.