Josip Pejaković, doajen bosanskohercegovačkog glumišta, gostovao je na tribini nezavisnog kandidata za Predsjedništvo BiH Mirsada Hadžikadića u Travniku.

Pejaković je pričao o rodnom Travniku, bogatoj bosanskoj historiji, državi i državnosti, Husein-kapetanu Gradaščeviću..., a svojim nadahnutim govorom oduševio je sve prisutne u dvorani.

- Zato što sam rođen u ovom gradu, ja znam puno više o Bosni nego drugi. Kad nešto kažem o, recimo, Huseinu-kapetanu Gradaščeviću, historijske prevare su ga dovele dotle da je on samo rođen u Gradačcu i muk. Kao da nije bio u Travniku. Kao da u Travniku nema dva praprapraunuka, i to prava, ne ona falsifikat praunuka iz Gradačca. Onda, šta je Abdulvehab Ilhamija rekao, pa su ga pogubili gore na staroj tvrđavi? Svi me pitaju, „ti to znaš“, a ja sam rođen u Travniku, A onaj ko je rođen u Travniku mora da zna ko je još osim njega rođen, a pogotovo ko je pogubljen – rekao je Pejaković.

- Bilo je toga u našoj burnoj historiji, jer ljute se na mene moji sunarodnjaci kad kažem da prvo što sam vidio ozbiljno u Travniku je travnička gimnazija, gdje se 1882. godine igrao Molijer i Šekspir... Ti si morao u toj gimnaziji znati da nisu samo u nju išli katolici, nego su išli i pravoslavni i muslimani – ispričao je glumac.

U svom stilu, konkretno, duhovito i bez uvijanja, Pejaković je kritikovao današnje političare na vlasti, njihove priče o konstitutivnosti i svojatanja historijskih ličnosti...

- Možeš misliti nekoga dole u onoj hercegovačkoj vukoj..ini, probudi se ujutro i prvo što vidi, vidi poskoka na pragu. I ne smije da izađe iz svoje vlastite kuće, nema 'đe! I on meni sad doš'o da mi j..e znanje ovdje da sam ja konstitutivan! A to je zato što ni ne znaju ništa zbog svoje ograničenosti gluposti. Neki dan sam im održao predavanje u „Kosači“ (dvorana Hrvatski dom hercega Stjepana Kosače u Mostaru, op.a.), koga oni svojataju - Kosača je bio bosanski vojvoda, i to je činjenica. On je bio bosanski vojvoda jer je služio bosanskoj državi. Ali neee... nije on služio bsanskoj državi, on je služio Kolindi! J.biga, to je tako! - rekao je Pejaković, praćen burnim aplauzima Travničana.

Na kraju je ispričao i nekoliko anegdota.

- Pitali jednog uznika, ovoga haškog, kad se krstio zna li molitve, a on pitao svećenika: „Jeste li vi znali molitve kad ste se krstili?“ Eto, tako se postaje Hrvat po njihovom uzoru. E, ja nisam takav. Ja sam ponosan što živim u Bosni i Bosnu volim zbog Omera Pobrića, koji je zvao Mehmeda Alagića '93. godine kad je krenuo belaj Armije i HVO-a: „Josipova majka je sama, nemoj nešto da se desi, Mehmede.“ Pa jednom, pa drugi put... Mehmed je na kraju rekao: „Nije sama, s njom je cijela 17. krajiška“ – ispričao je Pejaković.

Govor Josipa Pejakovića možete pogledati u videoprilogu.