- Šta želim, šta želi međunarodna zajednica od Bosne i Hercegovine. Odgovor je jednostavan - ništa posebno. Želimo da pomognemo BiH da bude normalna zemlja, pouzdan partner u zajednici država i da joj pomognemo na putu ka evropskoj integraciji. Kažem to jednostavno, ali znamo da to uopće nije lako. No moguće je - kazao je Schmidt.

Istakao je da ponekad ima osjećaj da se previše vremena troši na izgradnju narativa o prošlosti, te da je važno uvidjeti historiju, poštivati je kao i žrtve, i vidjeti šta činiti u budućnosti da se spriječe takve situacije.

VEZANI TEKST - Dodikova ponuda negatorima genocida: Ima razloga za strah od zatvora, ali će im platiti advokate?!

- Znam da su teška historija i situacija nešto što nisu započele žrtve 1990, 1992. godine. Ljudi su i prije trpjeli nepravde i to uključuje i neuspjeh Evropljana pa i mojih prethodnika da dobro donesu procjene situacije na Balkanu. Ja nisam ovdje samo zbog svog narativa nego da budem jedan pošteni posrednik i da u 21. vijeku shvatimo da je neophodno da uvidimo historiju, da je poštujemo, posebno žrtve bez obzira na to koje je žrtva nacionalosti, kojeg je naslijeđa, i da zaključimo šta ćemo učiniti u budućnosti da spriječimo takve situacije ponovo. To je zadatak naše generacije, ne samo da sjedimo i žalimo se o prošlosti - dodao je Schmidt.

Naglasio je da je jasno da svaki ratni zločin mora biti sankcioniran, te da se govori o pojedinačnoj krivici i nikada se ne može govoriti o kolektivnoj krivici naroda, te da nema prihvatljivog razloga da se veličaju pravosudno osuđeni ratni zločinci.

Schmidt je poručio da se trebamo okrenuti ka budućnosti, te da oni koji žele biti dio Evropske unije moraju poštivati evropske direktive.

- Zakon koji se tiče sjećanja na žrtve je odavno standard u EU i bit će dio razgovora o pridruživanju - rekao je Schmidt.

Kazao je da za funkciju visokog predstavnika i OHR postoji nesporna zakonska osnova u Dejtonskom mirovnom sporazumu kojeg će se striktno držati, ali i razmišljati šta se može popraviti.

Naglasio je važnost saradnje i među političarima u BiH, te rekao i da nije naivan i zna kako stvari mogu biti komplicirane.

- Opredijeljen sam apsolutno za to da tri konstitutivna naroda budu apsolutno politički na istom nivou. Ja sam politički prijatelj opredijeljenih Srba, Bošnjaka i Hrvata i ostalih, naravno - kazao je Schmidt.

Kada je u pitanju međunarodna zajednica, on je istakao da je fokus sada više na Zapadnom Balkanu, uključujući BiH.

- To znači da ćemo gledati i na proces pridruživanja u EU i da integriramo one zemlje koje nisu u EU, ali su jako važne. Govorimo o SAD-u. Mada bismo mogli reći da su se zapravo vratili. Hvala i hvala lično predsjedniku SAD-a Joeu Bidenu. Imao sam priliku upoznati se s njim, razgovarati. On je neko ko jako dobro razumije situaciju na Zapadnom Balkanu, a ne možemo to za svakoga reći. I Velika Britanija je, bez obzira na Brexit, opredijeljena da se drži zajedno sa međunarodnom zajednicom u BiH. Drago mi je što su druge prijestolnice tu. Dodat ću i Tursku, Kanadu. Planiram put u Ankaru, nekada kasnije u Japan i Rusiju - dodao je Schmidt.

On je poručio i da se ništa ne može riješiti ako niste spremni razgovarati, na šta je on spreman.

VEZANI TEKST - Džaferović: Dodik je napravio veliku grešku što nije došao, od Schmidta očekujemo odlučnost

- Jasno je da BiH neće postati centralizirana država, ali njena funkcionalnost se mora poboljšati uz pomoć svih država. Mora postati ujedinjujući element jer država je kičma. Ona ne smije biti nikakva prijetnja nijednom entitetu, kantonu nego zajednički ujedinjujući element. Važno je imati dobar rad i rad za sve i tu moramo unaprijediti saradnju, jačati zajedništvo, fokusirati se na zajedničke tačke, toleranciju. BiH treba da uradi taj teški dio posla i ja sam tu da pomognem, ali ključni posao je nešto što moraju uraditi ljudi koji su demokratski izabrani u BiH - dodao je Schmidt.

Odgovarajući na pitanja novinara, Schmidt je kazao da su bonske ovlasti i dalje tu i ima pravo da ih koristi, ali smatra da su one sredstvo koje bi koristio kao zadnju mogućnost.

- I zbog toga ne mogu da govorim o crvenim linijama. Ali smatram da je uvijek bolje da odgovorne osobe u BiH same odlučuju o svojim pitanjima. Postoje određena ograničenja. To je ipak neka crvena linija posebno kada govorimo o teritorijalnom integritetu BiH kako je definisan Dejtonom i Ustavom. I kada se o tome radi, to bi bila stavka gdje bi bonske ovlasti mogle da se koriste, a sve ostale stvari - to ćemo vidjeti u budućnosti - rekao je Schmidt.

On je rekao i da mu je izmjena izbornog zakonodavstva BiH važna tema, te je dodao da će u okviru ovlasti koje ima OHR učestvovati u tome, što do sada nije bio slučaj.