- Potajno sam se nadao da mogu usrećiti sebe, svoju porodicu i sve moje Bosance i Hercegovce, ali to se nije, nažalost, desilo.

Međutim, ako uzmemo u obzir da sam u Tokio stigao povrijeđen, nakon mitinga u Londonu, gdje sam doživio povredu stopala, ne smijem biti i nisam razočaran šestim mjestom.

VEZANI TEKST - "Prljava" utrka: Jedan od rivala tokom naguravanja udario Amela Tuku

Sretan sam što sam uopće nastupio i još sretniji što sam izborio finale. Ispunio sam svoj cilj plasmanom u finale u izuzetno jakoj konkurenciji.

Finale je lutrija i što moj trener kaže, svi smo mogli osvojiti medalju! Šest-sedam atletičara je bilo blizu i odlučivale su nijanse. Svi su mislili da će Rotich biti zlatni, a na kraju je bio Korir, što samo pokazuje koliko je bila nepredvidiva utrka.

Što se tiče povrede, dobio sam udarac u drugoj krivini u kvadriceps. Svi smo bili u gužvi i taj udarac mi je odmogao i izgubio sam korak! Bez obzira na to, ne mogu ništa promijeniti, već samo podići glavu i krenuti dalje jer još mnogo trka je ispred mene!

Ne postoji pad poslije kojeg nisam ustao i nastavio dalje! Kroz mene teče bosanska krv i nikada me niko neće vidjeti kako odustajem, borim se do samog kraja.

Večeras sam bio spreman ostati i bez noge samo da završim trku i ponosno prođem kroz cilj! Hvala vam od srca na svim porukama podrške, na svemu što posljednjih dana gledam, slušam i čitam. Mnogo mi to znači i daje mi snagu da iz svakog iskušenja izađem još jači. Voli vas Amel Tuka - poručio je naš najbolji atletičar.