Inače, navela je ona, za Bosnu i Hercegovinu nije dobro da visoki predstavnik nameće bilo kakve odluke.

- Mislim da je to stvar nas koji smo trebali raditi, a iskreno sam iznenađena i nakon proteka određenog vremena kada već govorimo o nekakvom zatvaranju OHR-a, preuzimanju odgovornosti, pogledu na budućnost i odgovornost političkih predstavnika koji kreiraju i koji imaju odgovornost u BiH da to rade. Mislim da sve skupa, takve odluke i potezi nisu dobri za BiH, napose u ovim trenucima, bez obzira i na sadržaj i na bilo šta. Nisu dobri po BiH, po njen put, po njenu sigurnost političku i stabilnost - kazala je Krišto.

Dodala je da je ovo njeno lično promišljanje u kontekstu rada na nivou i u institucijama zakonodavne vlasti u BiH.           

Upitana da li je BiH potreban ovakav zakon, odgovorila je da o tome ne bi govorila, te da bi to bio redovan postupak koji bi se znao kako se donosi legislativa, na koji način.

- Kao diplomirani pravnik uvijek prilazim odlukama određenih sudova na način da ih poštujem, ali ima svako kazati, kao politička osoba, svoj stav koji je nikakav drugačiji nego politički. Ali u svakom slučaju, sve odluke, i svima trebamo prilaziti na taj način da su one, na neki način, obavezujuće, da ih treba poštivati itd. A o drugim stvarima se također nekim drugim zakonom i legislativno treba urediti - navela je Krišto.

Stoga, dodala je ona, "ako je BiH država, treba biti tri konstitutivna naroda, oni se u njoj moraju odrediti o njenoj budućnosti, o njenoj stabilnosti".

- Mislim da ovo sve skupa ne vodi nečemu što je dobro i što je interes BiH - smatra Krišto.