- Ne možemo da trčimo - požalit će se Faruk Hadžibegić, selektor fudbalske A reprezentacije Bosne i Hercegovine poslije katastrofalnog ulaska u kvalifikacije, tri vezana poraza koja Zmajevima zatvaraju vrata EURO-a već nakon 360 minuta borbe.

Ko ne može da trči, ne može ni da igra, jasna su pravila modernog, evropskog fudbala. A dres reprezentacije nose igrači koji u nacionalnom timu popravljaju formu, sakupljaju neophodnu minutažu i tako podižu svoju tržišnu vrijednost. Nikada se BiH u historiji nije plasirala na završni turnir najboljih evropskih reprezentacija, ali dugo vremena vrata tog sna ovako rano nisu bila zatvorena.

- Nismo vrh evropskog fudbala - pravdao se Hadžibegić.

I tu je sto posto u pravu. Nismo vrh, ali više nismo ni prosjek. Dokazala je to jedna od najcrnjih noći u historiji reprezentativnog bh. fudbala. Luksemburg je odnio puni plijen iz Zenice i do kraja ogolio sve slabosti našeg nacionalnog tima. Ne tako davno, bilo je samo pitanje sa koliko golova u mreži ćemo ispratiti takozvane "L" reprezentacije (Latvija, Litvanija, Luksemburg, Lihtenštajn).

Danas tražimo opravdanje u tome da svi igraju fudbal. I to je tačno. Svi igraju i napreduju, a mi gledamo, čekamo i sanjamo neki "voz za sreću", a život prolazi. Kao u hitu Nervoznog poštara.

Da je živ, legendarni Ćiro Blažević imao bi jednostavnu najavu za slične utakmice: "Je**t ćemo im majku, dat ćemo im pet komada".

Faruk Hadžibegić jedan je od rijetkih trenera u Evropi koji ima negativan skor s Luksemburgom. U tri meča s Luksemburžanima dva puta je poražen, uz jednu pobjedu. Trijumf i poraz protiv Luksemburga zabilježio je kao selektor Crne Gore.

Šta dalje? Odmah poslije blamaže na Bilinom polju stigli su signali da na narednoj sjednici Izvršnog odbora neće biti usvojen Hadžibegićev izvještaj. Odnosno da će mu biti pokazana izlazna vrata. Naravno da selektor snosi najveću krivicu za rezultatski krah, ali da li je jedini odgovoran?

Selektora će smijeniti isti ljudi koji su ga izabrali - članovi Izvršnog odbora FSBiH, pijuni, klimoglavci, čuvari vlastitih interesa. Oni vedre i oblače bh. fudbalom, putuju s reprezentacijom na ekskurzije, ubiru dnevnice i ne odgovaraju za bilo šta. Na sva usta hvale se brigom o bh. fudbalu, a na dan utakmice s Luksemburgom jednoglasno donesu odluku prema kojoj se hrvatski i srbijanski fudbaleri u BiH više ne smatraju strancima, jednostavno pretvorivši elitni rang bh. fudbala u poligon za polovnjake iz susjedstva i komšiluka, a po "naredbi" fudbalskog analfabeta Milana Tegeltije.

Bez odgovornosti je i direktor reprezentacije Zvjezdan Misimović, a upravo je on stao iza izbora Faruka Hadžibegića, a ranije i Ivayla Peteva. Misimović, fajter iz minhenskih kafana, umjesto da iz moralnih razloga podnese ostavku, ulazi na press konferencije i psuje novinarima majku. Još jedan dokaz kakvo je dno dotakla fudbalska reprezentacija BiH.