Koordinatorica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Isidora Stakić istakla je da je danas apsolutno dominantan nivo negiranja genocida u Srebrenici - negiranje pravne kvalifikacije, odnosno "isticanje da zločin koji se dogodio nije genocid", navodeći da "danas većina onih koji su na vlasti u Srbiji priznaje da se tamo desio zločin, ali nikako genocid".

- Treći oblik negiranja je taj da država Srbija ima bilo kakve veze sa tim i to je najvidljivije u slučaju (paravojne jedinice) 'Škorpioni'. Prva reakcija je bila da Srbija mora da se odredi prema tome, jer su 'Škorpioni' jedinica Državne bezbjednosti, međutim već sljedeća reakcija je bila distanciranje od njih i insistiranje da su oni nekakva kriminalna grupa koja nema nikakve veze sa državom i njihovim organima, i da zato taj zločin po svaku cijenu mora da se individualizuje, jer će u suprotnom svi građani Srbije biti proglašeni krivima - navela je Stakić.

Genocid je utvrđen

Debatu su u okviru obilježavanja 27. godišnjice genocida u Srebrenici organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i REKOM mreže pomirenja. Programska direktorica Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović ocijenila je da često ima problem kada kaže da bi Srbija trebalo da prizna genocid i da zbog toga oseća da dolazi u logičku besmislicu.

- Genocid je utvrđen. Pravna kvalifikacija je takva kakva jeste, objašnjeno je zbog čega je u Srebrenici zločin kvalifikovan kao genocid. To je ono na čemu moramo da radimo. Naš zadatak je da se više ne ponove stvari u regionu koje su dovele do toga da Srebrenica bude okvalifikovana kao genocid i da se ne kreira atmosfera u kojoj takve stvari mogu da se dese - rekla je Todorović.

Ona je, govoreći o nedavno završenoj predizbornoj kampanji u Srbiji, istakla da promocija i negiranje ratnih zločina i nacionalistički pristup prošlosti više nisu samo trend ili alat kojima pojedine političke opcije dolaze do većeg broja glasača.

- Ovo je postala taktika. Mi imamo političke opcije koje bi sasvim prirodno trebalo da budu potpuno u saglasnosti sa onim o čemu govorimo. Oni odbijaju da o tome javno govore. Mi imamo potpuni muk u političkom životu o ovim temama, jer se došlo do konsenzusa da se o tome uopće ne govori - rekla je Todorović.

Advokat Slobodan Ružić, govoreći o obrazovnom sistemu u Srbiji, rekao je da mladi ljudi nemaju šansu da o genocidu u Srebrenici uče u školama i na fakultetima.

- Državni Pravni fakultet u Beogradu je leglo svega suprotnog od onoga što bi mladi trebalo da uče i o genocidu i o ratu u bivšoj Jugoslaviji - rekao je Ružić.

Dodao je da su svi u Srbiji sa demokratskim shvatanjima proglašeni za izdajnike, drugosrbijance i autošoviniste.

- Raspad Jugoslavije se desio kako se desio i glavni krivci su pripadnici mog naroda. Ja jesam jugoslovenski orijentisan i poslije toliko godina, ali se uopće ne stidim svog srpstva. Dakle, zašto bismo mi koji smo od početka bili protiv rata i koji mislimo da se u Srebrenici desio genocid, zašto treba da se stidimo svog stava? Ono čega se mi stidimo je da mi nosimo sramotu za zločin u Srebrenici - rekao je Ružić.

Advokat Sead Spahović istakao je da su poricanje i negiranje najprimitivniji odbrambeni mehanizam poznat u psihologiji. On je naveo da poricanje ima nekoliko nivoa - da se nešto nije desilo, da se nešto desilo, ali ne baš na način koji je utvrđen presudom, i poricanje da se zločin dogodio, ali da su "oni, a ne mi krivi za to".

Okrivljavanje žrtve

Spahović je ocijenio da u Beogradu "svi misle" da je Armija Bosne i Hercegovine gađala pijacu Markale i da je značajno što se u drugostepenom postupku protiv Mladića (pred Haškim tribunalom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je bio komandant Vojske RS tokom rata u BiH 1992-1995., op. a.) pojavila teza njegovog branioca da je "6.000 Bošnjaka pobijeno u šumama oko Srebrenice u međusobnom sukobu".

- To okrivljivanje žrtve je tipično za propagandu koju je Mladić nazvao - diplomatija, i to se permanentno primjenjuje - naveo je Spahović.

On je podsjetio na direktivu broj 7 Radovana Karadžića (pred Haškim tribunalom osuđenog ratnog zločinca, koji je bio na funkciji ratnog predsednika Republike Srpske, op.a.) iz juna 1991. godine o tome kako bosanskim muslimanima treba stvarati nepodnošljive uslove za život i osjećaj besperspektivnosti, "i sve što predstavlja fragmente genocidnog plana", na osnovu kojeg je Mladić napravio direktivu 7/1 koja predstavlja "vojno sprovođenje te taktike".

Govoreći o Mladićevoj krivici, Spahović je istakao da za komandnu odgovoronost za zločin nije potrebno lično prisustvo.

- Kod nas novinar postavi pitanje braniocu koji kaže: 'On (Mladić) nije bio tamo'. Novinar ne zna da kaže: 'Kako nije, kada smo ga vidjeli da jeste'. On to tako zatvori, nema nikog drugog da pita i to ostane tako. I sad ljudi misle da Mladić nije bio u Srebrenici i da su se Bošnjaci sami poubijali u šumi - naveo je Spahović.

Moderator održane debate "Priznanje genocida i zvanično obilježavanje 11. jula kao zalog mira" bila je Nataša Kandić, REKOM mreže pomirenja.