- U Briselu postoje velika spremnost da se opet brinu o Zapadnom Balkanu. Jedno vrijeme su bili uspavani, deset godina se nisu baš nešto mnogo brinuli na ovaj način. Sada ćemo to promijeniti. Sada su drugačija vremena, jednostavno treba se presložiti i vidjeti šta želimo i na koji način ćemo sarađivati - kazao je visoki predstavnik. 

Smatra da je bitno da su u Brisel došli svi zajedno i da je to "vrijedno", te da je još uvijek nejasno na koji način se ko želi angažirati na putu Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji.

- Mnogi uopće ne shvataju zbog čega se svađaju u BiH. Zastupnici u Evropskom parlamentu su željeli da znaju u kojem pravcu se ide. Mislim da je ipak bilo važno i dobro da su članovi Predsjedništva zajedno sa Draganom Čovićem bili tu. Mislim da je postalo jasno da se Evropska unija zainteresirala za BiH - rekao je te dodao da je "sada pravo vrijeme da se donesu odluke u vezi s Izbornim zakonom".

- Nadam se da će opstati optimizam kojeg ima Dragan Čović. Izbori pripadaju građanima, a ne strankama. Predstavnici etničkih grupa imaju pravo da se pronađu u cijelom tom procesu i mislim da bi bilo razumno da se nešto konačno napravi. I ja sam optimista i razumijem da je Čović investirao mnogo u ovo pitanje i da se možda brine jer neće svi u hrvatskom okruženju podržati sto posto onako kako je on mislio. Međunarodna zajednica mora podržati i njega kao što podržava Dodika i Izetbegovića kada rade pozitivne stvari - rekao je Schmidt.

Komentirao je i izjave ruskog ambasadora u BiH Igora Kalabuhova koji je rekao da će "Rusija reagovati ako BiH postane članica NATO-a. Schmidt je, kaže, zabrinut zbog ove izjave, te mu je poručio da samostalne i nezavisne države imaju pravo da same odluče s kim će sklapati saveze.

- Ovo tjera sve zemlje prema NATO-u. Pogledajte Finsku, vrlo etablirana članica Evropske unije koja do sada nije bila u NATO-u. Sad se u tim zemljama diskutuje da li će u NATO ili ne. To nema nikakve veze s pokušajem da se neko opkoli ili da se nekoga ne opkoli. Riječ je o interesima i sigurnosti te se o tome i treba razgovarati - rekao je, te dodao: 

- Ukrajina je 1996. godine u Budimpešti nakon što je predala nuklearno oružje, dobila garanciju. Rečeno je tada da ruska flota može ostati u Crnom moru. Dobila je garanciju za teritorijalni integritet i garanciju za egzistenciju. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Rusija dale su garancije. Rusija je to pogazila prilikom osvajanja Krima. Nameće se pitanje koji oblik garancija Rusija ozbiljno shvata - ističe visoki predstavnik. 

Schmidt se nada da izjave ruskog ambasadora ne treba shvatiti kao prijetnju.

- Brinem se zbog toga što možda nekolicina igra na tu kartu da će Rusija reagovati i da takvi postoje i u Bosni i Hercegovini - istakao je.

Otkrio je i to da je dobio pismo iz Ruske federacije da više neće davati finansijski prihod za visokog predstavnika.