Pitali smo Nikšića ostaje li pri tome da napušta Klub samostalnih zastupnika i šta dalje.

- Jesam, učinio sam to zvanično, ispisao sam se iz Kluba samostalnih zastupnika, nisam predsjedavajući Kluba jer ta institucija Kluba i predsjedavajućeg Kluba je bila malo zaobiđena u planiranju toka sjednice Skupštine. Te sam pomislio kako nema razloga da se time više bavim jer ispadam kao neki statista – kaže Nikšić, te dodaje:

- Imamo 18 ruku i 18 je prosta većina, i svaka ruka je 18. ruka, ali i dalje postoje zastupnici prvog i drugog reda, ozbiljniji i manje ozbiljni zastupnici u smislu da se učestvuje u dijalogu, da se učestvuje u kreiranju politika, u tome šta će se raditi.

Ističe da je njegov stav, da kada se pravi jedan zakon, da se ne može praviti tehnokratski zakon, od vrha prema dolje, već da moraju biti uključeni ljudi na koje se zakon odnosi.

- Mora se saslušati druga strana i tako se zakoni prave. Ja sam zastupnik koji nije Damir Nikšić, sam od sebe, već barem nekih pet hiljada ljudi koji su glasali za mene i koje ja predstavljam. Zato sam se borio za demokratski parlamentarizam i da se Skupština odvija prema Poslovniku, ako ćemo čuti jednu, da čujemo i drugu stranu, ako nećemo čuti drugu, onda ne moramo ni ovu prvu – kaže Nikšić.

Nikšić navodi da ne mora biti član niti jednog kluba u Skupštini KS.

- Meni je žao jer sam ja osnivač, osnovali smo ga. Na početku je bio Fahrudin Pecikoza i Haris Pleho, treba da budu barem tri zastupnika. Stvarno sam uložio u taj klub, i parlamentarnog novca, opremio kancelariju i baš sam radio na tome da bi ispalo kao da je neko iskoristio taj Klub za neke svoje lične ciljeve bez da me obavijestio do kraja o čemu se radi – priča Nikšić, te dodaje:

- Mislio sam da Damir Marjanović želi da liberalizira visoko obrazovanje, međutim nisam čuo da liberalizacija znači regulisanje privatnih univerziteta. Oni su zaključali kanton za sve nove fakultete i tu su napravili strogu regulaciju, da se više ne mogu osnovati novi privatni univerziteti, a onda su deregulisali privatne univerzitete, oslobodili ih inspekcija i sve ostalo. To je jedan kapak, da se ne mogu osnivati novi univerziteti, a već osnovani mogu da se opuste.

Nikšić kaže da je stanje u većini u Skupštini KS takvo da "kada jedni pričaju, sve je uredu, a kada drugi pričaju, kao da pričaju zidovima".

- Naročito ako si u manjini kao što sam ja, samostalni zastupnik. Neslaganja su u međuljudskim, kolegijalnim odnosima. Treba se neko saslušati, drugi argument. Ako imamo cijelu akademsku zajednicu koja se digla na noge, trebamo saslušati te ljude, a ne možemo se ponašati kao tehnokrate. Ja sam za demokratiju – ističe sagovornik.

Kaže da je bio suzdržan i kada se imenovala Vlada KS, te da je on "svoja ruka" od početka, a ne ruka većine.

- Zato sam i platio cijenu, sve su mi oduzeli. Ostao sam bez prava glasa – kaže kroz smijeh Nikšić, te dodaje da ne odlučuje puno o procesima u Kantonu.

Navodi da je kažnjen u nekom smislu te da nije uspio da depolitizira institucije kako je planirao, da postavi direktore koji su stručni, a ne članovi partija.

- Mene su stavili u ćošak i rekli: "Budi sretan što si ikako tu", a ne mogu bez mene jer sam 18. ruka. Poslije svega ovoga mislim da mi neće naumpasti da preuzimam odgovornost za preduzeća i institucije više ikad, da se pokuša depolitizirati jer su sami kolektivi unutar preduzeća politizirani. Neću više nikad da se u to uvalim, u podjelu izbornog plijena. Mnogima to vjerovatno donosi moć i novce, a kao samostalni zastupnik nemoguće je te stvari iskoordinirati jer su ljudi toliko namazani, prevare, spinuju i time samo partije mogu da se bave što je žalosno – zaključuje Nikšić.