Bartulović, koliko god bio smiren ipak i sam podliježe ratnim okolnostima.

- Počeli su i nas gađat, na meti je tvornica crne metalurgije, željezara. A naš grad pun je industrije takve vrste. Industrijska zona je velika - kaže Bartulović za Slobodnu Dalmaciju.

Zato u doba Sovjetskog Saveza stranac nije ni smio ući u taj grad, da ne bi špijunirao postrojenja, pa je Hajduk, te 1985. godine, protiv Dnjipra gostovao u Krivoj Rogu, sad se zove Krivi Rih.

- Da, slušao sam te priče... Uglavnom, raketama, granatama gađaju tvornicu metalurgije. Mislim da su rakete doletjele iz područja Donjecka koji je na 200 kilometara udaljen od nas. I to u trenutku kad je Ukrajina proglasila da sve što je rusko Ukrajinci smiju uzet sebi.

Kako to, objasnite nam malo, tvornica je u Ukrajini?!

- Da, naravno, ali su je držali Rusi, da tako kažem. Bila je u ruskom vlasništvu. I onda ovi iz Donjecka, pro-Rusi, počeli su je rušit, granatirati da je ne bi Ukrajinci sasvim uzeli i prisvojili.

Rat je znači zakucao i na vaša vrata?

- Jest, nažalost. Još su Rusi relativno daleko od grada, ali kao da su sve bliže. Ne mogu reći da se obruč steže, ali dok smo bili u miru prvih dana rata, eto granata prema našem gradu i ne možemo bit mirni - kaže Bartulović.

Sa njim u Ukrajini je i porodica.

- Da, supruga Natalija i mala Nikolina od deset godina. Nastojimo zaštitit kćer da ne sluša vijesti, da ne čuje granate. Za svaki slučaj, ako ne čujemo sirene dođu poruke na mobitel da je opasnost. Onda je mudro spustiti se u podrum. Imamo kuću s podrumom i tako - othuknuo je Bartulović, dodavši:

- Trgovine budu otvorene i onda se sve brzo razgrabi. Ljudi se žele osigurati da imaju kući kakve, takve zalihe. Nikad ne znaš. Rade dućani od osam do 17 sati, a u 20 sati nastupa policijski sat, sve do šest ujutro. Novi je režim života i treba se naviknutu. Možemo se samo nadat da će sve brzo završit. A ne znam baš, nisam u to siguran - zaključio je hrvatski fudbaler u razgovoru za SD.