Nakon završetka agresije na BiH Šok je prošao kroz teška životna iskušenja. Našao se na ulici bez krova nad glavom i bez posla.

Ekipa Faktora Arslanija je zatekla u Boljakovom Potoku kako prodaje mirise za automobile. On svakodnevno na ovaj način zarađuje uz cestu koja vodi od Buča Potoka prema Rajlovcu.

- Preživljavam zahvaljujući dobrim ljudima. Mojoj braći i sestrama koje kupuju od mene mirise za automobile ili me časte kojom markom. Da nije njih, teško bih preživio. Neko mi da 2, neko 5, a neko 10 KM. Saborci koji me se sjećaju, a koji sada malo bolje žive, počaste me i sa 50 ili 100 KM. Svi znaju ko je Šok – kaže Arslani.

Nerado govori o svojim junačkim podvizima ističući da je sve bila Božija volja i da bi ponovo uzeo pušku da brani Bosnu i Hercegovinu. Ipak, prisjetio se diverzantske akcije polovinom decembra 1992. godine na brdu Žuč, u predjelu Visa iznad Sarajeva, u kojoj se istakao upravo Hadžo.

- Kada smo došli do četničkih rovova, neko je prvi trebao ustati i napasti. Podigao sam se i počeo bacati bombe u prvi rov i pucati iz automatske puške. Ostala su još dvojica četnika, jednog sam upucao, a onda mi je nestalo metaka. Drugi je bio je krupan, podigao me je iznad zemlje i počeo da guši. Htio sam da izvadim nož, ali nisam mogao. Onda sam nekako skupio snagu i udario ga šakom u glavu. On je pao na vatru, a potom sam ga nastavio udarati glavom. Ne znam kako mu glava nije pukla od mojih udaraca. Onda sam vidio sijač smrti. Skočio sam do njega i počeo pucati. Nisam mogao prestati. Ispalio sam mnogo metaka u njega. Kada sam izašao iz rova, stigli su moji saborci koji su od mene mislili da sam četnik. Neko je rekao: "Ne pucajte, to je Šok". Potom sam im dao sijač i otišao sam do doktora pošto su me pogodila tri metka. Tada mi je Bog spasio život. Jednom sam se rodio, jednom ću umrijeti, a za Bosnu mi nije žao poginuti – kaže Arslani.

{$galerijaFotografija}

Heroj Druge motorizovane brigade rođen je u Skoplju. Potom je živio u Kumanovu, a u Sarajevo se preselio nekoliko godina prije početka agresije na BiH. Šok je prošao kroz teška životna iskušenja, a onda se našao na ulici. 

- Četiri-pet godina živio sam u napuštenim kućama na Žuči. Snalazio sam se kako sam znao i umio. Bog mi je poslao dobrog Aziza Kalabu, saborca koji mi je ponudio krov na glavom. Sada živim u njegovoj kući u sarajevskom naselju Boljakov Potok, u ulici Smaje Šikala. Ne plaćam ni kiriju ni režije. Aziz me je spasio sa ulice. Preživio sam moždani udar, a doktori su mi rekli da sam imao mnogo sreće jer mi je srca jako. Sada imam malo problema sa govorom. Nekako preživljavam od prodaje mirisa i malo socijalne pomoći. Želja mi je da imam svoj topli dom. Četiri zida da nisam na teretu bratu Kalabi – kaže na kraju Šok.