Centar za životnu sredinu iz Banje Luke upozorio je danas da je namjera da kompanija Comsar Energy, ruskog oligarha Rašida Serdarova, a koja je odustala od svih planiranih projekata i investicija u RS, proda svoje koncesije Elektroprivredi RS "po vrtoglavoj cijeni", netransparentan vid trgovanja dobrima u kojem su Vlada RS i građani u gubitku.

- Zaista nije nimalo jasno na koji način je ovaj otkup koncesija opravdan, kada je poznato da je Komisija za koncesije utvrdila da Comsar nije ispunio uslove iz ugovora o koncesijama. Comsar Energy prodaje koncesiju i vraća je u javni sektor za ogroman iznos. Na osnovu svega navedenog, pitamo se, zašto bismo mi kao potrošači električne energije, trebali platiti propuste u planiranju ovog projekta - istakla je Majda Ibraković, asistentica na programu Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu.

U godišnjem izvještaju o provođenju koncesija iz 2018. godine, Komisija za koncesije RS  je navela da koncesionar ne ispunjava svoje obaveze i da niske cijene električne energije ometaju realizaciju projekta Ugljevik III. Comsar je potom tražio produženje koncesije s 30 na 45 godina, zajedno sa smanjenjem kapaciteta s 600 MW na 350 MW jer bi postrojenje inače bilo neprofitabilno.

Krajem 2018. godine, Centar za životnu sredinu je pokrenuo poseban postupak za podnošenje žalbe putem mehanizma za rješavanje sporova Energetske zajednice. Taj postupak je rezultirao dogovorom vlasti u RS da ne koriste postojeću ekološku dozvolu za blok Ugljevik III.

- Drugim riječima, za nastavak realizacije projekta novog bloka termoelektrane Ugljevik, potrebna je izrada nove studije o procjeni uticaja na životnu sredinu, kao i ostalih relevantnih dokumenata, što dodatno usporava proces realizacije projekta. Na kraju krajeva, u dosadašnjim studijama Centra za životnu sredinu potvrđena je apsolutna ekonomska, zdravstvena, ekološka i socijalna neefikasnost rudnika i termoelektrana, te je u tom pogledu jedini ispravan potez potpuno ukidanje koncesija za termoelektrane - naglasila je Ibraković.

Ona je istakla da, iako se na globalnom nivou ukidaju termoelektrane, u BiH i dalje vjeruju i prividno napreduju s "projektima na ugalj" putem subvencioniranja državnih preduzeća, koja trpe nerealne gubitke kako bi održali neodržive cijene električne energije i nivoa zaposlenosti.